Veličina sna zavisi od onoga što dete može da vidi

Prošle godine vodila sam razgovor koji mi je ostao u mislima dugo pošto se završio.

Jedan četrnaestogodišnji dečak iz Bijelog Polja rekao mi je da želi da postane frizer.

Ne zato što je to njegova strast.

Ne zato što o tome sanja.

Već zato što je to, u njegovom svetu, jedan od najuspešnijih i najsigurnijih poslova koje može da zamisli.

Kada snove oblikuje okruženje

Nije me pogodio sam njegov odgovor, već ono što je stajalo iza njega.

Reč je o dečaku koji tečno govori tri jezika: srpski, nemački i engleski.

O dečaku s potencijalom. Radoznalošću. Sposobnostima.

Pa ipak, njegov san je delovao… skučeno.

Ne zbog nedostatka talenta.

Već zbog okruženja.

U njegovom gradu ni u blizini nema univerziteta koji bi otvorio put ka tehnologiji, inovacijama ili preduzetništvu.

Nije ni odrastao okružen ljudima iz tih oblasti — nikim ko pravi aplikacije, pokreće startapove ili radi u globalnim industrijama.

Zato mu ti putevi ne deluju stvarno.

Deluju mu daleko, apstraktno, gotovo nedostižno.

I sasvim je prirodno što se njegov san prilagođava onome što može da vidi.

Pitanje koje vredi postaviti

Šta bi se desilo kada bismo četrnaestogodišnjacima širom sveta postavili isto pitanje:

„Šta želiš da budeš kad porasteš?“

Kada pogledate snimke poput „100 dece govori šta želi da bude kad poraste“, u kojima se deci u Americi postavlja upravo to pitanje, odgovori zvuče potpuno drugačije.

Čujete stvari poput:

• „Želim da budem naučnik.“
• „Želim da budem jutjuber.“
• „Želim da pravim stvari.“
• „Želim da stvorim nešto novo.“

Raspon je širok. Kreativan. Otvoren.

Razlika u razmišljanju

Čak i kada deca biraju isti put, način razmišljanja može biti potpuno drugačiji.

Dete na Balkanu možda će reći:

„Želim da budem učitelj.“

Dete u Švajcarskoj ili Americi možda će reći:

„Želim da otvorim svoju školu.“

Ista oblast.

Potpuno drugačiji osećaj za ono što je moguće.

I upravo u tome je poenta.

• Razlika nije u talentu.
• Razlika je u tome šta su deca imala prilike da vide.

Šta kažu istraživanja

Istraživanja u oblasti obrazovanja i razvoja dece dosledno pokazuju sledeće:

• Na to čime deca žele da se bave u velikoj meri utiču uzori iz okruženja i zanimanja koja vide oko sebe
• Obrazovanje i susret sa novim mogućnostima podižu ambicije
• Društveno-ekonomsko okruženje ne oblikuje samo prilike, već i samu maštu

Kada deca ne vide određene puteve, ti putevi retko postaju njihovi snovi.

Istraživanje: https://www.weforum.org/stories/2019/01/childrens-career-aspirations-jobs-of-future/

Nevidljivo ograničenje

Najveće ograničenje nije uvek finansijsko.

Ono je u svesti o tome šta postoji.

Ako dete nikada nije upoznalo softverskog inženjera…

Nikada nije videlo nekoga ko gradi međunarodni posao…

Nikada nije videlo nekoga ko živi od umetnosti…

Kako uopšte može da zamisli da i samo postane jedno od njih?

Zašto je ovo važno za nas

U organizaciji Charity for Balkan Children upravo zato naš rad ide dalje od materijalne pomoći.

Ne želimo samo da deci pomognemo da danas žive bolje.

Želimo da sutra sanjaju veće snove.

Jer cilj nije da odlučujemo šta dete treba da postane.

Cilj je da obezbedimo da:

• Svako dete ima isti horizont mogućnosti
• Svako dete može da bira prema strasti, a ne prema ograničenjima
• Svako dete zna: postoji još mnogo toga

Gde dete treba da odrasta?

Ovo je teško pitanje.

Jer svako mesto ima svoju lepotu, svoju kulturu, svoju snagu.

Ali kada su u pitanju prilike, razlika je stvarna.

Dete koje odrasta u malom mestu na Balkanu možda ima:

• Manje uvida u globalne karijere
• Manje obrazovnih puteva
• Ograničen pristup inovacijama i mrežama kontakata

Dok dete u Americi ili Švajcarskoj može da odrasta okruženo:

• Univerzitetima i raznim mogućnostima za karijeru
• Tehnologijom i preduzetništvom
• Raznovrsnim primerima uspeha

Ovaj jaz ne određuje inteligenciju.

On određuje pristup.

Lukin san

Nazovimo tog dečaka Luka.

Luka želi da bude frizer.

I u tome nema ničeg lošeg —

ako je to zaista njegov san.

Ali šta ako Luka nikada ne dobije priliku da otkrije:

• Da bi mogao da napravi aplikaciju
• Da bi mogao da uspe u umetnosti
• Da bi mogao da stvori nešto potpuno novo

Šta ako nikada ne sazna da je imao izbor?

Iako Lukin svet pruža mnogo stvarnih i važnih razloga da se odrasta na Balkanu — porodicu, zajednicu, slobodu i čvrste vrednosti — stalno sam se vraćala na isto: ograničenje nije bilo u njegovim sposobnostima, već u tome koliko je bio svestan šta je uopšte moguće izvan onoga što vidi.

Naša misija

Naša misija je jednostavna, ali snažna:

Da proširimo ono što deca veruju da je moguće

Jer kada dete vidi više, može i da postane više.

Za kraj

Talenta ima svuda.

Prilika nema.

I dok god ne smanjimo taj jaz,

Uvek će biti dece čiji su snovi manji od njihovog potencijala.