Činjenice i brojke o životu dece na Zapadnom Balkanu

„Detinjstvo je, na kraju krajeva, prvi dragoceni novčić koji siromaštvo ukrade detetu.“

Pojam „Balkan“ se, zbog istorije etničkih podela i političkih previranja, često vezuje za negativne konotacije. U ovom tekstu pod Zapadnim Balkanom podrazumevamo Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Hrvatsku.

Neuspeh nekih od ovih zemalja da postanu deo EU često se pripisuje njihovoj nekonkurentnosti i niskoj produktivnosti, a mnogi se pitaju da li će te zemlje u narednim godinama uspeti da smanje taj jaz.

Siromaštvo je raširena pojava u gotovo svim zemljama Zapadnog Balkana. Recesija koja je 2015. pogodila Hrvatsku dovela je do porasta siromaštva među decom za 50%, a ono se ni do danas nije smanjilo. I u Bosni i Hercegovini više od 15% stanovništva, uključujući i decu, nema pristup osnovnim uslovima kao što su higijena, kanalizacija i slično.

Prema istraživanju sprovedenom 2010. godine, Bosna i Hercegovina ima skoro 24 ustanove „nalik sirotištima“, jer u zemlji u poslednje vreme nije sproveden nijedan popis. Pored toga, u Bosni je oko 2.000 dece u domovima za decu bez roditeljskog staranja, a prema nezvaničnim procenama broj dece bez roditelja je gotovo dvostruko veći.

Usred ovako teške situacije, ljudi su iznova ponavljali da je disfunkcionalna država, kojoj su najranjiviji građani poslednja briga, potpuno iznevorila decu bez roditelja. Humanitarni radnici često optužuju vlast da se ne bavi ustanovama u kojima živi mnogo dece.

Godine 2014. zabeleženo je skoro 80% dece sa invaliditetom, u odnosu na 62,5% 2012. godine.

Podaci BIRN-a iz 2018. godine pokazali su da je više od 160 migranata i izbeglica koji trenutno borave na Balkanu ili dece bez pratnje ili dece koja su odvojena od roditelja.

Kada je reč o obrazovanju, ono je u balkanskim zemljama samo delimično uspešno. Infrastruktura u pet zemalja Zapadnog Balkana i dalje je loša. Uz to, zaposleni se često bore sa niskim platama, nedostatkom mogućnosti za stručno usavršavanje i slično. Primetan je i veliki broj dece koja napuštaju školovanje zbog siromaštva, loše infrastrukture i drugih razloga.

Ukratko, region Balkana je u poslednjoj deceniji bio najsiromašniji deo Evrope, a veliki deo stanovništva živi ispod granice siromaštva. To ozbiljno utiče na živote dece u domovima, otežava im da se prilagode normalnom životu i uskraćuje im osnovne potrebe.